Friday, September 30, 2011

Изместување : повик до капиталистите

(By The Priest, 080/019)
Да не речам, до оние што немаат срце. Или поточно, до оние што немаат душа. Или најпрецизно, оние кои го вртат своето глуво уво кон врисоците на човекото страдање (Малакиан, 2005).

Повик до вас. Не до Вас, туку до вас. Никој капиталист кој свесно живее на човечката мака и чесноста на гладните не заслужува ниту грам почит. Ниту што било... И впрочем, зошто би се грижеле, тие таквите. Од почитта тие нема да за заработат, нели?


Повик до вас... Обединете се и заштедете не' Нас од вас. Бидејќи основата на вашата крволочност е штедењето, нели.

Поштедете не', ве молиме.
Ние, кои не сме сакале да работиме.
Ние, предавниците.
Ние, работниците.
Ние,
само ние...

Tuesday, September 13, 2011

Македонските мажи се срање!

(By Marsovka, 079/019)
И зошто никад работите нема да се подобрат во љубовната сцена во Македонија.
До пред некое време си мислев дека работите се до мене, дека не ме бива ецт. Илјадници комплекси набиени уште од раѓање. Се додека не прочитав темава 
Не, не...се додека не излегов неколку пати со некој кој не e одовде (а.к.а странец) темава беше капакот.

Да почнам да набројувам шо све не смрди кај македонските мажи?
Егоисти се, лингури, трачарат бетер од жена, поважно им е шо ќе каже друштвото и комшијата него како им иде со цурата, неспособни, пички, немаат основно воспитување, немаат смисла за хумор, изгледаат срање (несредени сте бе мајку му) не знаат три збора да сврзат, бараат леб преку погача (згодна пичка) and above all, на крај жените им се криви зошто они седат with blue balls all the time.
Не може ти да очекуваш некоја цура која има 20 и нешто со максимум тројца под појас да ти се предаде лесно па затоа плачете дека ве отеруваат во три лепе кога ќе им пријдете - фала богу дека ќе ве отера кога после ако “лесно“ ја добиете ќе дознае пола комшилук како онаа сте ја прцале.

Не дај боже обратна ситуација да биде цурата да пријде, тогаш ќе биде “Леле брааат онаа како ми се пуштаааааа“, егото ваше испосрано прави озонски дупки на планетава.
Да бидеш фина (со оглед дека работам во продавница) се сваќа како “Оваа ми се пушта“, а после пекаат како персоналот е неуслужлив.

Одиме даље, случајно сте се спанџале...и ако цурата е ок според стандардите на другарите се завидува, а шансите да не е ок се некаде 90 посто, гарант ќе му брцаат во его “Шо бе ти со оваа ау ау“ што потоа ќе се префрла во врската а немаат јајца да им кажат да се ебат во газ и да прекинат да јадат говна за цурата негова.


Врската ќе биде исполнета со потценувања и омалуважување, да не споменувам дека 90 посто од времето минато заедно после првиот месец ќе ви биде кај него дома, па кај тебе дома, а после 6 месеци ако има своја соба ќе биде кај него дома.
Понатаму...врската си трае ли трае 5,6,7 години...се досадувате, веќе гарант те вара за да разбие монотонија и да си набилда его.
Идемо даље, БРАК - роговите ти се загарантирани.
Цела куќа на твој грб со се децата и мајка му.
Па пичка ви мајчина на крај ние пак криви и курви одозгора. Море муфлари не знаете да заработите доволно пари за фамилија да издржувате а мрчите зошто жениве не сакаат брак. А бе шмизлине на Ленинова имаат пореални очекувања и помалце конфликтни барања од вас бе.

После пекате зошто странците ви прцаат жените .
Сакате да ви кажам зошто?
Пошто цура ако сака само забава, со странец и е најдобрата опција.
Сексот е ист и не мораш да мрчиш за кондоми, нема омаловажување, нема потценување, основна култура знаат да покажат и основна почит,  попрво ќе се застрелаат него со цурата да делат сметка. Најважното не мораш да пеглаш его 24/7 и не мора да се плашиш дека утре ќе те оговара по мааало  во стилот “Како ја ебев брааат“ ниту пак ќе се тресе дали задутре на дечко и ќе му се потсмева некој дека ја прцал (ма нема врска шо сте иделе година дена). Средени се, знаат како да те забављаат со шеги и разговор, имаат прошетано, те третираат на еднакво интелектуално рамниште, не ти се потсмеваат ако имаш поинакви политичко- верски убедувања од нивните. Најважното од се не им важно дали цурата изгледа ко Анџелина Џоли туку да е просек. Никогаш нема да ти брцаат у его со изгледот. (Важи за Европејци )

И после треба да се занимавам со некој од тука кој не знае два збора да сврзи и муабетот му е како некого го истепал, не знае да почитува туѓо мислење и смета дека е попаметен од тебе пошто ти си жена, а бетер е од жена самиот он.
Само за секс или наводна врска која се врти на секс со достава и шетање низ маало кога ќе ви досади неговата соба.

П.С : Пред да почнете...од каде знам дека маживе овдешни вараат и оговараат...работев како келнерка, доволно приказни изнаслушав и доволно женети и зафатени ме имаат замарано дали имам другарка или дали јас сум слободна. Делот со странците...повеќе е од еден.
Слободно можете да ме спалите на клада со познатите аргументи курва и исфрустрирана. Нема да ги смени фактите а ако продолжи понатаму богами тешко дека ќе видите женско во државава да остане, пошто она што на Запад се смета за злоупотреба и кривично се гони овде се смета за разумен компромис, на здравје дечки и ве молам почнете да се понашате ко мужи веќе еднаш можеби тогаш ќе ебнете нешто.

Saturday, August 20, 2011

Forgotten tales of the Marked Ones

(By The Marked One, 078/019)
Part III
Springtime of Youth

Нејзината куќа беше на само стотина метри од мојата. Ја гледав секој ден, ја набљудував, со поглед ја соблекував. Толку млада, а толку развиена. Уште кога се досели се вљубив во неа. Го помнам тој ден како да беше вчера а беше пред веќе пет години. Јас седев во дворот и видов како една кола полека застана токму пред мојата врата.
Си помислив, зарем имаме гости?
Па никој се немаше најавено....

Почекав и видов како од зелениот СААБ со странски регистарски таблички излезе најубавото женско суштество што досега сум го видел.
Таа беше прекрасна...беше неверојатна.
Најпрвин ми беше срам да и пријдам, но по некое време се опуштив и почнавме да комуницираме.
Но се плашев дека таа не сака нешто повеќе од пријателство...но имав самодоверба.
И така ја поканив на мојот триесетти роденден, ја затворив во мојата соба и и објаснив што све чувствувам за неа.


Се противеше, велеше дека е премлада.
Јас се разлутив. Зарем ќе дозволи ситница како 20 години разлика да не раздвои?
Да не лажам...збеснав!
Нагло и се нафрлив и почнав да ја...знаете. Изгледа претерав и за кратко време таа не дишеше. Сакав да и го закопам телото во дворот но ме фати старата сосетка и повика полиција.
Ме осудија на бесилка.
Еве, ги слушам стражарите доаѓаат по мене...што се сторив за љубов....
Збогум суров свету!

Thursday, August 18, 2011

Forgotten tales of the Marked Ones

(By The Marked One, 077/019)
Part II
Praise the Lord and pass the ammunition

It has been some time since I've last seen my therapist.
A month at the very least.
Well, nevermind, besides the rages I have from time to time I actually feel quite good.
You see, I am a follower of God.

Yes, as you can see the villages priest Father Anusio claims that God will return each favour we grant him, so seeing him as the only one who can contact with our Lord I have decided to ask for a quest. Father Anusio told me that Lord had wanted me to take revenge upon the heretics and wreak havoc in the near city of Scrotoom.

I have prepared for months, I even wrote a parting letter to my husband...he will understand, I've kept his spirit alive in the refrigerator for ages now.
So having all prepared I've decided to do Gods bidding.
Hardly anyone will suspect me - a fragile woman, surely I look far from capable of doing something like a suicide bombing.
But no matter, they will never know what hit them.

Yours truly, Hooriya!

This is a picture of me on the day of my wedding!


Forgotten tales of the Marked Ones

(By The Marked One, 076/019)
Part I
Beep Beep

My story begins here.
For quite some time I have been under the impression that I infact am not a human but rather a jeep.
I swear, something strange is happening to me!
I can't stop beeping, something that really annoys my parents.


Strangely though, my ex-cellmates (yes, i was in a mental hospital) did not mind and infact I had severall friends like a car and a motorcycle, also I was in a short relationship with a plane.
Unfortunately, my parents proved the headmaster that there is nothing wrong in my mind and persuaded him to let me go.

But since that day I feel so empty and have had many attempts to reunite with my beloved one.
So far I've only failed, but I believe that one day, me and my beloved Boinga will be together and live happily ever after.

Wednesday, August 3, 2011

What do people value most

(By The Marked One, 075/019)
Tell me my friends, what do people value most?!
Добро прашање нели? Мислам, колкумина од вас ќе го кажат вистинскиот одговор? 
Всушност во вакво општество - повеќето. Или можеби се лажам, или лаже вашата привидна релативност?
Ќе откриеме...

Да наброиме, што е она што луѓето најмногу го вреднуваат?
Ќе ми речат...љубовта...
Интересно...не?
Колкави заблуди може да создаде човек?!
Ако љубовта е она што сакате да го заштитите, тогаш кажете ми...
Ако љубовта е она најбитното...објаснете ми!
Како е можно 95% од паровите што се во љубовна врска, да во било каква друга ситуација ни под разно не би можеле да коегзистираат?!
Секс!
Влажното мевце е она што ви е битно во оваа ситуација.
Вие не чувствувате Љубов!
Вие станувате зависни од секс, а понатаму останала само навиката!



Одиме понатаму.
Еднаш ми кажаа дека некое дете таму некаде далеку кога пораснало сакало да биде среќно...
Дали ова да го земам како валиден одговор?
Ајде...
Да речеме дека е така.
Тогаш зошто постојат толку несреќни луѓе?
Барем тие велат дека се несреќни...ајде...ќе им поверувам.
Ако е среќата она што вие сакате да го заштитите тогаш ЗОШТО ПО ЃАВОЛИТЕ НЕ ГО ПРАВИТЕ ТОА?!
Очигледно, повторно лаги!

Дури и смешно ми е, кога како одговор на ова прашање слушам...па тоа е слободата!
Хммм, така ли? Ајде да калкулираме, да пресметаме, да видиме колку ВИЕ навистина ја цените ВАШАТА слобода.
Погледнете подобро, погледнете во какво општество живеете!
Погледнете и со прст покажете ми еден човек, еден единствен човек кој денес се бори за својата слобода!
Нема, се разбира дека нема...бидејќи борбата значи ризик!
Ризик!
Опасност за вашата безбедност, за вашата работа, за вашето семејство, вашиот капитал!
Можеби кога не би биле еден куп кукавици, би ви поверувал, ама вака...никогаш!
Мојот oдговор, на ова прашање е вашиот живот.
Дури смешно ми беше да читам како тоа никој не се плашел од смртта, како немало од што да се плашат.
Сте ја погледнале ли смртта во очи?
Сте и го помирисале ли здивот?
Јас да...неколку пати...онака, тет-а-тет со неа.
Интересно е, навистина како моментот, средбата е страшна, но некако, како повторно да копнееш по неа.

Кажете ми вие…what do people value most?

Sunday, June 19, 2011

High frequency Tango

(By Roger Mortis, 074/019)
Eнергијата a.k.a фреквенцијата која е основата на материјалниот и нематеријалниот свет..можеби никогаш нема да се објасни за да можеме да ја перцепираме на квантитавивно-материјалистички мерлив начин.
Нормално дека западно-центричниот начин на декодирање на информации бара егзактни вредности за да може да функционира, но тоа е модел како и сите други, со свои големи ограничувања, тргнувајќи од неможноста да ја прифати субјективната слика која зависи од набљудувачот толку колку што и од набљудуваното.

Сега ете се стигна до Хигсовиот бозон како основа на флуктуацијата во јадрото но и тоа не е ни оддалеку конечно, модели веќе има кои и таа честичка ја делат на составни елементи, со што пак се отвара простор за модел каде и составните елементи се делат, и тие шо се делат се делат...имаме ситуација која потсетува на куче кое сака да си ја касне опашката и се врти во круг без да ја дофати...нема крај...

Затоа што едното се содржи во сите и се проектира во сите, како што сите се состојат во едното.
Треба некоја несфатлива парадигма, нешто сосема ново за да може да се “фати“ природата на таа сила во самата суштина, а што веројатно никогаш нема да се случи.
Нема мерлив и квантитативен начин да се долови тоа.
Не барем со декодерот на реалноста кој го имаме на располагање. Познат како мозок. Познат и по тоа што многумина ко користат како украс.




Така да на крајот на приказната како и да се врти човек...we gotta take a leap of faith.
Што и не е толку лошо, не барем по мојата перцепција на реалноста.
Посебно ако се знае каква форма на материјализација понекогаш завзема таа енергија/фреквенција...
Секако, далеку од некакви религии и готови модели на верувања и ритуали...знаете како велат...God save us from religion. Религијата е основната сила со која елитата низ целата позната историја го оддалечува човекот од можноста за свесна ко-креација на реалноста со присилно наметнување догма која бара да се верува во надворешна сила, надворешен страшен авторитет кој казнува, сето тоа со сеење страв и немање доверба, вера, верба со себеси и сомневање во можностите кои се навистина огромни.

Интелектуално, многумина се свесни за тоа.
Но во срцето е тешко да се најде патот кој овозможува ко-креирање на сопствената реалност во согласност со дуалистичката природа на универзумот.
They made is believe in imposed limitations, so we experience those limitations.
Малкумина среќници го надминале тоа и стигнале до за нас незамислива реалност на постоењето.